Telefonski razgovor u Srbiji...

B: ”Halo? "
X: “E bako, diplomirala sam. "
B: "Divno! Jel desetka?"
X: “Da, desetka. Profesori su oduševljeni, ponudili su mi mesto asistenta na katedri.. "
B: "To je divno pile moje.. Znači ostaješ? "
X: “Ne bako.. Ne ostajem... Mala je plata, kao što i sama znaš, sa detetom ne mogu da preživim sa 300 evra... Kupili smo kartu, sredili smo papire, evo pakujemo kofere i sutra idemo... Zato te i zovem da te čujem.. "
B: (muk)
X: "Znaš i sama da bih volela da ostanem, ali ne mogu više ovako... Želim normalan život, normalnu platu, a ne da preživljavam svaki mesec radeći poslove van struke..."
B: "Ali sine, kažu da će biti bolje... "
X: "Ako bude bolje vratiću se... Odoh sad, žurim na protest poslednji put, da znam da sam se borila do zadnjeg trenutka, za svoju budućnost, za budućnost naše dece... Da znam da nisam otišla bez borbe.. "
B: "Sine, nije naš predsednik loš čovek.. Biće nam bolje.. "
X: "Bako ja verujem da postoji dobro u svima.. Ali ne vidim svetlo na kraju tunela... Čujemo se, javiću ti se pre nego što odem na aerodrom.. Barem da popijemo kafu. Volim te bako. "
B: "Volim i ja tebe sine.. I izvini.. "
Kraj razgovora...

Koliko se dece u ovom trenutku na ovaj ili sličan način oprašta od svoje bake, ili svojih roditelja?!